| Razvoj samohodnog orudja SU-76, zapocet je
tokom tokom ratne 1942. godine, a zamisao je bila da pesadija dobije laki
samohodni top. Kao osnova je posluzila produzena sasija tenka T-70, na koju je ugradjen
top ZiS-3 od 76,2mm. Prva proizvodna serija nosila je oznaku SU-76, i ova verzija je
bila potpuno oklopljena. Proizvodnja je zbog niza nedostataka obustavljena, te je pocetkom
1943. zapoceta proizvodnja redizajnirane verzije SU-76M. Najuocljivija razlika bila je
uklanjanje krova nadgradja, zarad lakseg manipulisanja topom. Ovaj model je jedno od
najmasovnije proizvodjenih vozila u SSSR-u, i trajala je do sredine 1945. god. do kada je
proizvedeno blizu 14.000 primeraka. Ubrzo je povuceno iz sastava Crvene Armije i u velikom
broju je isporuceno mnogim drugim drzavama saveznicama. Jugoslovenska Armija primila
je 52 ovakva vozila, tokom 1946. god, na osnovu sporazuma sa vladom SSSR-a. Van ovog
sporazuma 15.aprila 1947. god isporucena su dodatna 35 vozila.. Su-76M, je zbog svoje
funkcionalnosti i jednostavnosti bio omiljen kod posada, koja su mu nadenule nadimak
''Suka'' (Kucka). Kako vozilo nije bilo potpuno oklopljeno, sadejstvo sa pesadijom
bilo je olaksano, sto je narocito imalo efekta u urbanim borbama. Kada su u kasnijim
fazama rata, pojavili rucni bacaci sa kumulativnim bojevim glavama, otvoreni zadnji
deo onemogucavao je stvaranje nadpritiska prilikom pogodka. Pored prednosti,
delimicna oklopljenost donosila je i mnogo problema, jer je posada bila delimicno izlozena
streljackoj paljbi i rucnim bombama, a vozilo je narocito bilo osetljivo iz zadnje
polusvere. Kao i svako samohodno orudje, bez pokretne kupole, i ovo orudje je bilo
osetljivo na bocne obilaske, a pogodak u gusenicu ili njeno spadanje cinio bi ga
nepokretnom metom. Tokom rata vozilo je korisceno za kao jurisni top, protivoklopno vozilo
ali i za posrednu podrsku pesadiji. Obicno bi se nastojalo da se koristi iz zasede, a
tokom borbe posade su se oslanjale na pokretljivost i malu siluetu vozila. Uspesno je
unistavao lake i srednje nemacke tenkove, a protiv tezih modela (Pantera ili Tigra)
nastojalo se da se postigne pogodak u hodni deo, cev ili stit topa. Zahvaljujuci relativno
maloj specificnoj tezini, do izrazaja je dosao na mocvarnim terenima, narocito tokom
oslobadjanja Belorusije tokom 1944.god. SU-76M, je pokretan sa dva GAZ-ova motora, cija je
sinhronizacija rada bila veoma otezena, a bilo je i znacajnih problema na transmisiji
vozila. Na Vojnom savetu, decembra 1956. god predvidjeno je izbacivanje iz upotrebe
samohodnog orudja SU-76. Nepoznato je, koliko je nakon ove odluke i definitivno izbaceno
iz naoruzanja. |
